Године 2003. група истраживача са Универзитета Џонс Хопкинс и Универзитета Харвард одлучила је да тестира теорију да повећањем висококвалитетних протеина и благим смањењем угљених хидрата, дијета Диетари Аппроацхес то Стоп Хипертенсион (ДАСХ) може бити још боља. Финансиран од стране Националног института за здравље, испитивање оптималног уноса макронутријената за превенцију срчаних болести - такође познато као Омни-Хеарт - укључивало је 164 особе сличне онима који су укључени у ДАСХ дијету.
Просечна старост је била 54 године, 45 одсто су биле жене, а 55 одсто црнци. Већина је била гојазна или гојазна. Крвни притисак свих је био најмање 120/80 на почетку.
Тестиране су три различите дијете:
-
Дијета са угљеним хидратима је била веома слична ДАСХ-у, осим што је била мало тежа у угљеним хидратима и нешто лакша у протеинима. (Угљени хидрати су чинили више од 55 процената калорија у оригиналној ДАСХ исхрани; протеини су чинили 18 процената.)
-
Протеинска дијета је имала 25 процената калорија које потичу од протеина, од којих је отприлике половина биљног порекла (мислимо на соју, пасуљ и орашасте плодове). Угљени хидрати су смањени на 48 процената, у поређењу са 58 процената у исхрани угљених хидрата налик ДАСХ-у.
-
Дијета са незасићеним мастима давала је 37 процената калорија из масти (у поређењу са 27 процената у друге две опције), од чега је више од половине било мононезасићено. Садржај протеина је био исти као у исхрани типа ДАСХ, док је угљених хидрата задржан на 48 процената.
Једноставније речено, истраживачи Омни-Хеарта играли су се са само 10 процената калорија на ДАСХ дијети, повећавајући протеине у протеинској исхрани и повећавајући мононезасићене масти у исхрани са незасићеним мастима, обоје на рачун угљених хидрата.
Омни-Хеарт није била студија са ниским садржајем натријума. Сви су добијали исте количине натријума (2.300 милиграма) и сличне количине калијума, магнезијума и калцијума погодних за крвни притисак. Омни-Хеарт није била дијета за мршављење, тако да су калорије одржаване константним да би се одржала стабилна телесна тежина.
Слично као у оригиналној ДАСХ студији, Омни-Хеарт истраживачи су припремили сву храну за учеснике. Свака особа је провела око шест недеља на свакој од три дијете, при чему је редослед дијета (угљени хидрати наспрам протеина наспрам моно-масти) насумично додељен.
У поређењу са основним очитањима крвног притиска, крвни притисци су се побољшали на свакој од три дијете. Међутим, и исхрана са више протеина и исхрана са више мононезасићених масти имале су значајно већи утицај на контролу крвног притиска код оних људи који су већ имали висок крвни притисак.
Да будемо прецизнији, на дијети у стилу ДАСХ, систолни крвни притисак је пао за импресивних 13 поена код људи са хипертензијом. Леп! Али и дијета са високим садржајем протеина и више мононезасићених масти су напредовала са падом од 16 поена у односу на почетну линију.
Исто тако, дијастолни притисак је пао за респектабилних 6 поена у ДАСХ дијети, али је пао за више од 8 поена са друге две опције. Број липида (ХДЛ, или „добар“ холестерол; ЛДЛ или „лош“ холестерол; и триглицериди) такође је био нешто бољи у обе алтернативне дијете, иако су све три опције побољшале очитавања ЛДЛ холестерола у поређењу са почетном линијом.
Резултати Омни-Хеарт-а показују да се ДАСХ дијета може побољшати и обогатити малим смањењем угљених хидрата и додавањем мале количине добре масти или висококвалитетних протеина. Што је још важније, ови резултати откривају да се не треба плашити да само мало прилагодите ДАСХ, све док замените висококвалитетне протеине и здраве мононезасићене масти.
Здрава храна никада не би требало да буде досадна. Било да је једноставно направљен или достојан мајсторског кувара, добар оброк није само храна већ и једно од истинских и чистих задовољстава у животу.