Мед је слатки резултат пчела које магично трансформишу нектар који сакупе са цвећа. Мед садржи око 80 одсто фруктозе и глукозе, а између 17 и 18 одсто воде. Одржавање равнотеже између шећера и воде је кључно за квалитет меда. Вишак воде, на пример из лошег складиштења, може изазвати спонтани квасац да ферментира, а мед ће се покварити.
Пчеле инстинктивно закуцавају ову равнотежу, али неправилна берба и складиштење меда могу пореметити деликатан однос.
Преко 20 других шећера је пронађено у меду. Ту су и протеини у облику ензима, аминокиселина, минерала, елемената у траговима и воскова. Најважнији ензим је сахараза — ензим који додају пчеле. Ово је одговорно за претварање шећерне сахарозе (које се налази у нектару) у главне шећере који се налазе у меду; фруктоза и глукоза. Такође је кључна за сазревање нектара у мед.
Са просечним пХ од 3,9, мед је релативно кисео, али његова слаткоћа скрива киселост.
Антибактеријски квалитети повезани са медом потичу од водоник пероксида, који је нуспроизвод другог ензима (глукоза оксидазе) који уносе пчеле.
Саме биљке и земљиште на којем расту доприносе минералима и елементима у траговима који се налазе у меду. Погледајте слику за типичну анализу садржаја меда.

Заслуге: Љубазношћу Хауланда Блацкстона
Своју деликатну арому и укус мед дугује разним испарљивим супстанцама (слично есенцијалним уљима) које потичу из цвета. Како топлота разлаже фруктозу, повећава се хидроксиметилфурфурал (ХМФ) који се природно налази у свим медовима, чиме се смањује квалитет. Свака од ових компоненти које чине мед је изузетно крхка, а прегревање меда или неправилно складиштење могу угрозити не само здравствене предности, већ и његове укусе.